Lečenje od alkoholizma i narkomanije 

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – akoholizam, narkomanija i politoksiomanija 

BOLESTI ZAVISNOSTI I POREMEĆAJI PONAŠANJA Poremećaj ponašanja predstavlja svako ponašanje čoveka, koje u značajnoj meri odstupa od uobičajenog ljudskog ponašanja, i kao takvo krši društvene norme i izaziva reakciju društvene zajednice. Njegova glavna karakteristika je što stvara negativne posledice, kako za samog pojedinca – zavisnika, njegovu porodicu, tako i za društvo u celini. Zavisnost predstavlja poremećaj u ponašanju, koji se manifestuje kroz neadekvatno i izvitopereno zadovoljenje ljudskih potreba. Zavisnost se može stvoriti prema svakoj radnji koja stvara željeni efekat, i učestalo se ponavlja postajući sama sebi svrha i imperativ. Shodno tome razlikuju se zavisnosti od uzimanja psihoaktivnih supstanci (droge i alkohola), kockanja, igranja kompjuterskih igara i sl..

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – alkoholizam, narkomanija i politoksikomanija          

Psihoaktivne supstance (PAS) su supstance prirodnog, sintetičkog ili polusintetičkog porekla koje nakon unošenja u organizam menjaju telesne funkcije i svest čoveka, i stvaraju psihičku i/ili fizičku zavisnost. Sve PAS mogu se svrstati u nekoliko grupa, i to:

1.      Alkohol

2.      Kanabinoidi (marihuana, hašiš, skank, hibrid i sl.)

3.      Opijati (opijum, po kome grupa i nosi naziv, i njegovi derivati: morfijum, heroin, i neke vrste lekova koje sadrže opijate - metadon i trodon)

4.      Hipnotici i sedativi (barbiturati i benzodiazepini)

5.      Stimulansi centralnog nervnog sistema (kokain, krek, amfetamin, metamfetamin)

6.      Halucinogeni (LSD, ekstazi ili MDMA koji je netipičan predstavnik ove grupe, meskalin, psilocibin, PCP, ketamin)

7.      Isparljivi rastvarači (lepak, bronza, benzin, boje, lakovi i sl.)

      Zavisnost od psihoaktivnih supstanci se ispoljava kao:

·         alkoholizam - zavisnost od alkohola

·         narkomanija - zavisnost od droga

·      politoksikomanija

Zavisnost od PAS je stanje koje ima sledeće karakteristike:

1.      Snažna želja i potreba da se nastavi sa uzimanjem droge ili alkohola (opijanjem) i da se do nje dođe na svaki mogući način

2.      Porast tolerancije - tendencija ka uzimanju veće količine supstance nego ranije, iz razloga što dotadašnja količina ne stvara željeni efekat, kao i tendencija ka sve učestalijem uzimanju(pijenju)

3.      Apstinencijalni sindrom (žargonski „kriza“) - prestanak uzimanja droge ili alkohola dovodi do apstinencijalnih simptoma, a nastavak uzimanja sprečava njihovo ispoljavanje

4. Zaokupljenost drogom ili alkoholom i progresivno zanemarivanje ostalih interesovanja zbog njihovog korišćenja

5.  Nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnom dejstvu i posledicama

6.      Želja da se prekine sa uzimanjem i uspostavi apstinencija.

Politoksikomanija predstavlja uzimanje više PAS pri čemu nije razvijena dominantna zavisnost ni na jednu od njih. Ovde se ne radi isključivo o istovremenom korišćenju više PAS, već o korišćenju više PAS bez obzira da li se one uzimaju istovremeno ili ne. U slučaju da se stvori zavisnost bar na jednu supstancu, ne može se govoriti o politoksikomaniji.

Sva tri navedena oblika zavisnosti od psihoaktivnih supstanci razvijaju se postepeno. Ovaj proces prolazi kroz nekoliko faza i traje nekoliko meseci ili godina. Na nastanak ovih zavisnosti utiču mnogobrojni faktori: lični (biološke i psihološke predispozicije),  društveni (uticaj porodice, vršanjaka i drugih sredinskih faktora) i svojstva same supstance (svaka psihoaktivna supstanca ima potencijal da dovede do svaranja psihičke i/ili fizičke zavisnosti).

Posledice alkoholizma, narkomanije i politoksikomanije su mnogobrojne i ispoljavaju se u svim aspektima života i zdravlja zavisnika - telesne, psihičke, socijalne i porodične posledice.

Lečenje ovih zavisnosti je dugotrajan proces, koji traje najmanje godinu dana i u koji su uključeni i zavisnik i članovi njegove porodice, a po potrebi i druga lica iz socijalnog okruženja zavisnika. Ovaj proces nije i ne sme se svesti na „puko“ odvikavanje i održavanje apstinencije od alkohola i/ili narkotika, već mora podrazumevati psihosocijalni tretman vođen od strane stručnog lica.